Naj­ve­ća bri­ga tri­de­set­sed­mo­go­di­šnje Ža­kli­ne Pe­ro­vić iz Ko­to­ra je da se za dva mje­se­ca uspje­šno po­ro­di i da sa­ču­va svo­je i zdra­vlje be­be, s ob­zi­rom da su zbog trom­bo­fi­li­je na li­je­voj no­zi lje­ka­ri spe­ci­ja­li­sti oci­je­ni­li nje­nu trud­no­ću kao vi­so­ko­ri­zič­nu. Ona je u sed­mom mje­se­cu trud­no­će, a tre­ba­lo je da ope­ri­še tromb još pro­šle go­di­ne. No­ga joj je u pred­je­lu sto­pa­la i član­ka tre­nut­no u za­vo­ji­ma, na pr­vi po­gled se vi­di da je u ve­o­ma lo­šem sta­nju – mo­dra je i na ko­ži je otvo­re­na ra­na. Njen su­prug, pe­de­se­to­go­di­šnji Bra­ti­slav Vu­kaj­lo­vić je do sko­ra ra­dio u obez­bje­đe­nju za jed­nu fir­mu u Gr­blju, ali je zbog ove si­tu­a­ci­je pri­vre­me­no na­pu­stio po­sao, ka­ko bi bio uz nju, jer zbog odr­ža­va­nja trud­no­će ona ni­je u sta­nju da bri­ne za nji­ho­vo še­sto­ro dje­ce. Bra­ti­slav pla­ni­ra da se za­po­sli na gra­đe­vi­ni u Ko­to­ru, ra­dio je to i ra­ni­je. Na­da se da će s je­se­ni bi­ti po­sla, bli­že mu je i lak­še će mo­ći da pri­tr­či ako us­tre­ba da po­mog­ne Ža­kli­ni.
- Ove go­di­ne mo­ram ope­ri­sa­ti no­gu, ali sa­če­ka­ću po­sli­je po­ro­đa­ja da to oba­vim. Tre­ba­lo je pro­šle go­di­ne, ali sam ima­la stal­ne upa­le i do sko­ro sam bi­la na injek­ci­ja­ma. Do sko­ra mi je no­ga bi­la pod tem­pe­ra­tu­rom, tre­ba da od­ma­ram, ali sa dje­com ne­ma od­mo­ra. Dva li­je­ka ko­šta­ju oko 53 eura, a ja sam uze­la sa­mo je­dan od 25 eura, ni­sam mo­gla oba, s ob­zi­rom da se oni ne re­fun­di­ra­ju. Pri­­mam sa­mo na­dok­na­du za maj­ke u iz­no­su od 122 eura i ni­ka­kvu so­ci­jal­nu po­moć. Gi­ne­ko­lo­ški­nja mi je re­kla da po­no­vo mo­ram da odem kod va­sku­lar­nog hi­rur­ga u Pod­go­ri­cu, da bih do kra­ja trud­no­će pri­ma­la te­ra­pi­ju pro­tiv za­kr­če­nja krv­nih su­do­va. Do sa­da ni­sam ima­la po­ba­čaj, na­dam se da ću i ovu trud­no­ću uspje­šno iz­ni­je­ti, ali ako to ugro­ža­va mo­je zdra­vlje, mo­ra­ću da pre­du­zmem ne­što da vi­še ne ra­đam, već da se po­sve­tim svom zdra­vlju - ka­že Ža­kli­na.
Li­je­či no­gu već če­ti­ri go­di­ne, a nje­no zdrav­stve­no sta­nje po­gor­ša­lo se u zad­nje vri­je­me, te je mo­ra­la da pri­ma 20 in­jek­ci­ja. Dva pu­ta dnev­no je išla pje­ši­ce u Dom zdra­vlja i vra­ća­la se ku­ći, to je oko če­ti­ri ki­lo­me­ta­ra. Vo­di­la je sa so­bom i dje­cu, jer ni­je ima­la ko­me da ih osta­vi, s ob­zi­rom da je su­prug bio na po­slu. Ka­že da joj je tre­ba­lo dva ipo sa­ta da po­đe i da se vra­ti. Na mol­bu nje­nog mu­ža, u su­sret su joj iza­šle me­di­cin­ske se­stre iz am­bu­lan­ti u bol­ni­ci, ko­ja je sto­ti­nak me­ta­ra uda­lje­na od nji­ho­ve ba­ra­ke, te je ne­ko­li­ko injek­ci­ja tu pri­mi­la. Nji­ho­vo naj­sta­ri­je di­je­te, Đor­đe, ima 13 go­di­na, a za njim je 11-go­di­šnji No­vak, sli­je­di Na­ta­li­ja ko­ja ima de­vet go­di­na, Jo­van u sep­tem­bru pu­ni osam, Ana­sta­si­ja je na­pu­ni­la šest go­di­na, a naj­mla­đa Ste­fa­ni­ja ima če­ti­ri go­di­ne. Usko­ro po­či­nje i ško­la, što ro­di­te­lji­ma za­da­je do­dat­ne bri­ge. Ka­že da je ču­la da će Op­šti­na obez­bi­je­di­ti knji­ge za pr­va­ke, što zna­či da će Ana­sta­si­ja, ko­ja u sep­tem­bru kre­će u pr­vi raz­red, bi­ti đak-pr­vak, ali to je sla­ba utje­ha, s ob­zi­rom da ove go­di­ne u ško­lu u sta­ri­je raz­re­de ide još njih če­tvo­ro.
- Đor­đe ide u osmi, a No­vak će u še­sti raz­red, Na­ta­li­ja u če­tvr­ti i Jo­van u dru­gi raz­red, a ni­jed­no od njih ne­ma knji­ge. Knji­ge za pr­vi raz­red od pro­šle go­di­ne smo mo­ra­li da vra­ti­mo, jer smo ih bi­li po­zaj­mi­li. Ne­ka­ko će­mo se i sna­ći za knji­ge, ali tu je i ve­li­ki broj sve­za­ka, olo­va­ka, bo­ji­ca, pri­bo­ra, a po­seb­no me bri­ne to što ne­ma­mo škol­ske tor­be. Pro­šle go­di­ne nam je ruk­sa­ke za ško­lu obez­bi­je­dio Vo­jo Vuk­če­vić, vla­snik knji­ža­re „Uliks”, ali one su već po­de­ra­ne i ne mo­že­mo da ih ko­ri­sti­mo - ka­že Ža­kli­na. Po­red to­ga, dje­ci fa­li i obu­ća i odje­ća, jer ona ra­stu br­zo - Đor­đe no­si obu­ću broj 38-39, pre­ko lje­ta mo­že i u pa­pu­ča­ma, ali pi­ta­nje je šta će da ra­di kad poč­ne ško­la, ča­so­vi fi­zič­kog vas­pi­ta­nja, a tek kad do­đu je­se­nje ki­še... Be­ba ko­ju Ža­kli­na oče­ku­je za par mje­se­ci zah­ti­je­va­će i pe­le­ne, ben­ki­ce, ge­gi­ce, ko­li­ca, jer one ko­je je ima­la po­zaj­mi­la je dru­gim že­na­ma iz Ko­to­ra. Mi­sli­la je da vi­še ne­će ra­đa­ti, pa je svu odje­ću za be­be po­klo­ni­la.
Uzda se u lju­de do­bre vo­lje da joj po­mog­nu ka­ko god umi­ju i mo­gu. Ova osmo­čla­na po­ro­di­ca ži­vi u op­štin­skoj ba­ra­ci na lo­ka­ci­ji biv­še Liv­ni­ce, ko­ja je u ru­še­vi­na­ma. Ov­dje je pla­ni­ra­na iz­grad­nja po­slov­nostam­be­nog kom­plek­sa, te je pi­ta­nje da­na ka­da će mo­ra­ti da se ise­le iz ba­ra­ke. M.D.P.